Šta Brisel očekuje od parlamentarnih izbora u Nemačkoj? Sagovornici su tradicionalno uzdržani, ali iza kulisa se izražavaju određena očekivanja, pre svega za veću nemačku pouzdanost.
Evropa nije snažna bez snažne Nemačke, kaže predsednica Evropskog parlamenta, Roberta Metsola, nakon raspada koalicije Socijaldemokrata (SPD), Liberala (FDP) i Zelenih u novembru prošle godine.
Zvanične izjave o izborima u Nemačkoj su retke, jer se političari Evropske unije načelno ne izjašnjavaju o izborima u državama članicama.
Međutim, kada se najveća država članica nalazi pred mogućom promenom vlasti, to u Briselu ne prolazi nezapaženo. Naravno, i partnerske države s kojima Nemačka sarađuje unutar Evropske unije zaokupljene su tom temom.
Jedan diplomata ipak je sažeo raspoloženje u Briselu, za Dojče vele: „Sa izborima je povezana nada da će nakon njih biti više jasnoće i predvidljivosti u nemačkoj poziciji prema zakonodavnim inicijativama“.
EU se nada da će Berlin biti manje dvosmislen
Taj diplomata aludira na nešto što Sofi Pornšlegel, zamenica direktora Instituta Žak Delor u Briselu, naziva „eksternalizacijom nemačkih problema u Briselu“.
Koristi, dakle, psihološki termin koji opisuje kako unutrašnje stanje deluje prema spolja. U nadi da se to više neće događati nakon raspada poslednje vlade, Brisel pažljivo prati koji će politički pravac zauzeti nova nemačka vladajuća garnitura.
Interni sukobi unutar poslednje vlade izazvali su velike poremećaje u donošenju određenih zakona u Evropskoj uniji. Na primer, već dogovoreni plan o klimatski neutralnim automobilima do 2035. godine bio je nedeljama odgađan, zbog nesuglasica unutar nemačke vlade.
Tek nakon ustupaka liberalnom koalicionom partneru, savezna vlada je odobrila predlog. Slično se dogodilo sa Evropskim zakonom o lancima snabdevanja, gde se Nemačka uzdržala od glasanja nakon dugih pregovora i ublažavanja teksta zakona, jer članovi koalicije nisu mogli da se dogovore ni o tom pitanju.
„Nemačko glasanje“ kao simptom semaforske vlade
Takvo ponašanje u Briselu se u međuvremenu s podsmehom naziva „German Vote“ (nemačko glasanje). Iako uzdržanost pri glasanju nije ni nova ni isključivo nemačka pojava, nikada pre taj izraz nije bio korišćen toliko često kao tokom mandata semaforske koalicije, potvrdio je sagovornik.
Kako bi EU usvojila zakon, obično je potrebno da najmanje 15 država članica, koje predstavljaju 65 odsto stanovništva, glasaju za njega. Nemačka sama predstavlja 18,5 procenata stanovništva EU, a ako se uzdrži od glasanja, ti glasovi se ne ubrajaju. Osim toga, Evropski parlament takođe mora da odobri zakon.
Nemačka trenutno nema vodeću ulogu u EU
Poslednjih godina pokazalo se koliko EU može biti oslabljena kada Nemačka ne preuzme vodeću ulogu, kaže za Dojče vele Fabijan Culeg, direktor Evropskog političkog centra u Briselu.
„Videli smo nestabilnost u Nemačkoj. Videli smo kako odluke jednostavno više nisu mogle biti donesene. U Briselu vlada veliki strah da se to neće promeniti ni nakon izbora“, objašnjava Culeg.
Politikološkinja Pornšlegel ističe da Nemačka poslednjih godina nije donosila puno inicijativa u evropskoj politici, čime nije ispunila ulogu koja se od nje očekuje.
Nova raspodela moći u Briselu
Tradicionalno, nemačko-francuska saradnja smatra se pokretačem evropskih projekata. No koliko će taj „motor“ dobro da radi zavisi i od toga kako se slažu čelnici dve zemlje.
Odnos između predsednika Emanuela Makrona i kancelara Olafa Šolca „baš i nije jednostavan“, primećuje Pornšlegel.
Dodaje da svaka saradnja zavisi od političke volje i spremnosti na kompromise, ali ni u Francuskoj ni u Nemačkoj ona nije dovoljno izražena. Obe zemlje su iz Evropskih izbora izašle oslabljene.
U Francuskoj je predsednik Makron zato raspisao prevremene parlamentarne izbore, ali ni oni nisu doneli potrebnu stabilnost.
„Došlo je do promene u dinamici moći unutar Brisela“, kaže Pornšlegel.
Smatra da sada veću ulogu igra Poljska, koja trenutno predsedava rotirajućem predsedništvu Saveta EU.
Finansijska pitanja čekaju novu nemačku vladu
Bez obzira na to kako će izgledati nova nemačka vlada, u Briselu je već čeka niz velikih izazova. Evropska komisija planira da ovog leta predstavi novi višegodišnji finansijski okvir za period od 2028. do 2034. godine. Nemačka u budžet EU uplaćuje najviše sredstava i prema podacima novinske agencije dpa obezbeđuje skoro četvrtinu sredstava.
Politikološkinja Sofi Pornšlegel očekuje najveće sukobe upravo u ovom području, s obzirom na to da će novi budžet morati da uključi otplatu dugova nastalih tokom pandemije koronavirusa.
To bi moglo da znači manje sredstava za bezbednost ili konkurentnost Unije. Zato će se raspravljati i o tome treba li Nemačka da reformiše svoju „kočnicu zaduživanja“, kako se naziva ustavna zabrana novih zaduživanja.
Nemačka mora da skine tabu s nekih stvari
Prema ekonomisti Fabijanu Culegu, Nemačka mora shvatiti da sada mora pronaći dodatna sredstva. To uključuje i preispitivanje tabua kao što su zajedničke Evropske obveznice (Eurobonds).
Nedavno se ponovo rasplamsala rasprava o tome kako finansirati buduće evropske troškove za obranu. Dok se Nemačka tome protivi, druge zemlje poput Poljske i baltičkih država podržavaju takav predlog.
Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski rekao je na konferenciji za medije u Briselu početkom februara da bi voleo da nova Nemačka vlada ponovno razmotri ovo pitanje.
U području odbrane i bezbednosti potrebno je mnogo više ulaganja, kaže Culeg. Evropska komisija procenjuje da će EU morati da investira 500 milijardi evra u obranu tokom sledećih deset godina. Osim toga, potrebne su jasni stavovi iz Nemačke o pitanjima koja su ključna za nemačku industriju, poput konkurentnosti Evrope i odnosa s Kinom .
